Nekada su ljudi u Švedskoj govorili da biti Šveđanin znači sam obezbeđivati sebe i svoju porodicu, brinuti se sam o sebi i nikad ne biti nekom na teretu. Za njih, pristojan i moralan život značio je nezavisnost i vredan rad. Tako je bilo pre manje od sto godina.
Moja pokojna baka često je govorila da sa svetom nešto nije u redu. Bila je ponosna što nikad nije tražila pomoć, što je uvek mogla da se osloni na svog supruga i sebe, ponosna što su celog života mogli sami da obezbede sve što je bilo potrebno za svoju porodicu. I kada je napustila ovaj svet sa navršenih 85 godina života, njeno dostojanstvo nije bilo narušeno. Nikada i nikom nije bila na teretu.
Povodom rasplamsavanja piratskog i anonymous aktivizma, u svetu i kod nas, CASCA u saradnji sa regionalnom Libertarijanskom mrežom Sloboda i prosperitet, organizuje seriju tribina na kojima će se analizirati nastanak novih pokreta, njihove akcije i ideje, kao i njihov uticaj na formiranje digitalnih politika u širem društvenom i kulturnom kontekstu. U toku tribine, predmet analize biće i koncept intelektualne svojine, zahtevi za izmenu zakona o autorskom pravu, kao i aktuelna dešavanja povodom sporazuma ACTA.
Jedan od najvažnijih događaja na intelektualnoj sceni tokom proteklih nekoliko godina, zasigurno predstavlja pojavljivanje profesora filozofije sa harvardskog univerziteta u ulozi jednog od najelokventijih i najžešćih zagovornika doktrine liberalizma. I zaista, na zadovoljstvo svih koji podržavaju doktrinu ljudskih sloboda, toliko pažnje i hvale je u poslednje vreme sručeno na čoveka po imenu Robert Nozik (Robert Nozick) i na njegovu monografiju Anarhija, država i utopija, nagrađenoj Nacionalnom nagradom za knjige.
Intervju (ispostavilo se, nažalost, poslednji) koji je, 26. jula 2001, Robert Nozik dao za LaissezFaire Books. Sa Nozikom je razgovarao Julian Sanchez.
O etici
Julian Sanchez: Čini se kao da je etičko gledište koje iznosite u Invariances(2001), sa naglaskom na evoluciji, sasvim različito od onoga koje čini osnov većeg dela rasprave u Anarchy, State and Utopia (1974), u kojoj je, izgleda, prisutna kantijanska aroma u argumentaciji, ili u Philosophical Explanations (1981), gde govorite o vrednosti organskog jedinstva. Da li je to tako drastična promena kao što izgleda?
Serijom nedavno objavljenih članaka u The Rewiev of Austrian Economics, Džozef Salerno je počeo da razdvaja često poistovećivane ekonomske i društvene teorije Ludviga fon Mizesa i Fridriha A. Hajeka. Naročito je pokazao da su njihova gledišta o socijalizmu bila potpuno različita – dokazujući u prilog tome da je Mizesov izvorni argument u takozvanoj debati o socijalističkoj kalkulaciji bio u celini ispravan i takođe predstavljao poslednju reč o tome, dok je Hajekov poseban prilog debati bio iz osnova pogrešan i samo povećao zbrku. Beleška koja sledi pružiće dodatno potkrepljenje Salernovoj tezi.
English
Maternji
Intervju (ispostavilo se, nažalost, poslednji) koji je, 26. jula 2001, Robert Nozik dao za LaissezFaire Books. Sa Nozikom je razgovarao Julian Sanchez.
