Tržišno Rešenje

Syndicate content
Updated: 2 hours 8 min ago

Hercegovačka

Fri, 20/05/2016 - 12:26
Pretpostavljam da su svi već upoznati sa događajima u Hercegovačkoj, ali ne propustite da pratite i saopštenja vlasnika srušenog preduzeća Iskra koji je i naš redovni komentator.

Koliko vidim, N1 je jedini medij koji redovno izveštava o slučaju. 
Categories: Srbija

DJB predlog reforme političkih institucija

Mon, 16/05/2016 - 12:40
Post sam napisao još pre nekog vremena, ali rekoh bolje da sačekam da se završe izbori. Dakle, predlog se nalazi ovde. Mislim da ima dobrih i zanimljivih predloga, ali ima i nekih sa kojima se ne slažem.

1. U predlogu piše da će "stranke imati obavezu da učestvuju na izborima". Ne razumem zašto bi bojkotovanje izbora bilo osnov za brisanje iz registra.  Recimo, time bi bile zabranjene stranke čiji program kaže "Smatramo da su izborni uslovi neravnopravni i mi u tome ne želimo da učestvujemo iz protesta". Možete da smatrate da je takav stav blesav (ako ne grešim, Srpska liberalna stranka je imala sličan stav), ali ne vidim zašto biste tražili brisanje iz registra takve stranke. Prosto, ne vidim koji tačno problem se ovim predlogom rešava.

2. Što se stvari vezano za Zakon o finansiranju stranaka tiče, mislim da je manje-više OK. Mada, postavljam pitanje vezano za povećanje transparentnosti finansiranja stranaka. Naravno, transparentnost donacija je načelno dobra stvar, ali ipak treba razmišljati i o podsticajima bogatim ljudima da finansiraju opoziciju ukoliko je izvesno da će vlast za to saznati. Čini mi se da ovde transparentnost radi u korist vlasti, ko god da je na vlasti, a to mi se načelno ne svidja.

3. Što se izborne komisije tiče, predlog je da, kako republička, tako i lokalne izborne komisije postanu "stalna i profesionalna tela". Ajde za republičku i da razumem, ali zaposliti 500-1000 ljudi koji će na lokalu bukvalno da bleje 4 godine između izbora, to ne razumem. Priznajem da ne znam šta je tačno posao opštinskih izbornih komisija, možda one i treba nečim da se bave u periodu između izbora, ali mi ništa ne pada na pamet.

4. Predlog je i da se pređe na mešoviti izborni sistem za Narodnu skuštinu, odnosno da se deo poslanika bira proporcionalno, a deo većinski. Ovi što se biraju proporcionalno bi bili birani po personalizovanom sistemu. Deluje mi zanimljivo, ali neke stvari prosto ne znam.

Prvo, ne znam kako tačno funkcioniše personalizovani proporcionalni sistem. Da li to znači da su na svakom izbornom listiću izlistani svi mogući poslanici sa svih lista, pa se bukvalno zaokružuje ime? Ako je tako, koliko njih može da se zaokruži - samo jedan, ili više njih? Ako je više, jel mogu da zaokružim jednog na jednoj listi, a drugog na drugoj? Mislim - kako sve to tačno funkcioniše u praksi - prosto mi deluje nemoguće da svaki birač dobije spisak sa 3 hiljade kandidata, pa onda traži onog za koga hoće da glasa.

Drugo, predlog je da se deo poslanika bira većinski, Načelno verovatno ima smisla, ali će se odmah postaviti jedno pitanje na koje se ne može u ovom trenutku dati dobar odgovor - šta sa opštinom Peć, na primer? Ili će Peć imati svog poslanika u Narodnoj skupštini (što je besmisleno), ili neće (što je, čini mi se, očigledno protivustavno). Proporcionalni sistem kakav sada imamo to pitanje može prosto da ignoriše.

Ne sviđa mi se ideja povećanja cenzusa za koalicije. Ja inače mislim da i sadašnji cenzus od 5% treba sniziti, čak ga možda treba i ukinuti, a naročito u kontekstu predloga DJB. Konkretno, ako se a) broj poslanika smanji, recimo na 200, b) deo poslanika bira većinski, recimo njih 100, onda mi potpuno ima smisla da se na onih 100 preostalih primeni prirodni cenzus od 1%. Veliki su već favorizovani sa ovih 100 koji se biraju po većinskom sistemu, zašto dodatno otežati zatupljenost u Narodnoj skupštini raznoraznim manjinskim grupama?

5. U delu koji se bavi radom Narodne skupštine ima par neobičnih i, čini mi se, problematičnih, ideja. Neobičan je predlog da vreme za odgovor člana vlade tokom poslaničkih pitanja može da bude samo dva puta duže od vremena potrošenog za postavljanje pitanja. Mogu za 5 sekundi da postavim pitanje "Šta vlada planira da uradi povodom niskog nataliteta (javnog duga, rupa na putevima, veronauke, šta god)?", hajde da vidim nekoga ko može da da iole smislen odgovor za 10 sekundi.

Takođe, ideja je da poslanici ne mogu da obavljaju nikakav drugi posao dok im traje mandat. Po mom mišljenju, to je loš predlog. Kvalitet poslanika je i ovako loš, kakav će tek biti kada im svima poručiš "Slušaj, ako budeš izabran, moraš da daš otkaz na sadašnjem poslu i da zasnuješ radni odnos u Narodnoj skupštini. Koliko će to da traje, niko ne zna - možda će da traje 4 godine, možda 6 meseci." Ko je spreman da pristane na tako nešto? Samo onaj ko je a) penzioner, b) nezaposlen, c) ima svoj biznis koji će da prebaci na decu, d) izuzetno nezadovoljan na svom poslu ili je e) profesionalni političar. Mislim, i ovako je teško privući ljude koji imaju kakvu-takvu karijeru da se bave politikom u Srbiji, samo im treba uvesti još jedno ograničenje, za koje i inače ne vidim neko opravdanje.

6. Što se lokalnih izbora tiče, sviđa mi se u teoriji direktan izbor gradonačelnika, ali to mora da bude praćeno i temeljnim promenama ovlašćenja skupštine opštine. Konkretno, ako je gradonačelnik iz stranke koja nema većinu u skupštini opštine, mislim da je to recept za haos. Recimo, šta ako skupština ne usvoji budžet koji je predložio gradonačelnik? Radikalno rešenje je da skupština opštine bude potpuno ukinuta i da sve odluke donosi opštinska vlada koju imenuje gradonačelnik. Manje radikalno rešenje je da se vrlo detaljno urede nadležnosti kako bi se predupredila situacija u kojoj, na primer, skupština opštine po nalogu iz Beograda vrši opstrukciju kako bi vlada uvela prinudnu upravu.

Ne sviđa mi se to što je predloženo da odbornici imaju "stručne timove analitičara". Neka ih ima 4 po odborničkoj grupi, puta 150 opština, puta 5 odborničkih grupa po opštini, to je jedno 3,000 po definiciji "partijski zaposlenih parazita". Sa druge strane se predlaže smanjenje broja odbornika, što je verovatno opravdano (iskreno, nemam pojma), ali sadašnje zakonsko rešenje je da lokalne samouprave same određuju broj odbornika u okviru zakonski postavljenog minimuma i maksimuma (mislim da je između 20 i 70, mrzi me da proveravam zakon). Dakle, šta je tačno predlog, da li će se a) smanjiti ovi limiti, ali će samouprave i dalje moći same da određuju broj odbornika ili b) će Zakonom biti utvrđen broj odbornika za svaku samoupravu? Ovo prvo mi je OK, ovo drugo je već ozbiljno narušavanje lokalne samouprave.

7.  Kod medija vidim problem u zahtevu da se privatni mediji obavežu da prilikom objavljivanja rezultata istraživanja javnog mnjenja moraju da objave stvari poput margine greške i intervala pouzdnosti. Ako dobro razumem motivaciju, radi se o tome da istraživanjima javnog mnjenja mogu da se demotivišu ljudi koji bi glasali za neku stranku, ali se plaše da će stranka ostati ispod cenzusa i oni "baciti svoj glas". OK, možda je to i tačno, ali zar nije bolje ukloniti tu motivaciju tako što bi se cenzus ukinuo i time manipulisanje anketama bilo izlišno, nego se zalagati za viši cenzus, ali tražiti od medija da objavljuju detalje o anketi koje bukvalno neće razumeti ni 1% građana?
Categories: Srbija

Gostujući post Miloša Grujića: Multilateralne kompenzacije u Republici Srpskoj

Mon, 16/05/2016 - 12:37
Pre par dana sam na Twitteru postavio par pitanja Milošu Grujiću (@milos_grujic) vezano za multilateralnu kompenzaciju u Republici Srpskoj, pa se on ponudio da napiše post na tu temu. Naime, pre nekoliko godina je i u Srbiji postojala slična ideja, ali se od nje odustalo, pa me je zanimalo kakvo je iskustvo u Srpskoj.
Prema izvještaju Privredne komore Republike Srpske obaveze privrede Republike Srpske u 2015. godini iznose 15,5 milijardi KM (oko 7,93 milijarde evra) i nešto su manje (za 100 miliona KM) u odnosu na 2014. Kao najveći problem privrede u 2015. se ističe - nelikvidnost. Ona, mjerena koeficijentom likvidnosti, iznosi 1,06 i povećana je u odnosu na 2014. kada je koeficijent bio 1,04. Ako se kao normalan koeficijent za održavanje tekuće likvidnosti smatra 1,5 - očigledan je visok nivo nelikvidnosti, odnosno nemogućnosti izmirenja obaveza privrede. Upravo zbog ovih podataka među privrednicima u Srpskoj najzanimlјivija tema trenutno su - multilateralne kompenzacije i cesije (više na: https://mlk.blberza.com).
Po donošenju odluke o održavanju obaveze multilateralne kompenzacije svi subjekti uklјučeni u budžetski sistem Republike Srpske (privredna društva, banke, osiguravajuća društva, mikrokreditne organizacije, agencije, organizacioni dijelovi u Republici Srpskoj poslovnih subjekta sa sjedištem u Federaciji Bosne i Hercegovine i Brčko Distriktu BiH, sportska društva, računovodstvene agencije preduzetnici, polјoprivredna gazdinstva i druga pravna lica koja obavlјaju poslovanje posredstvom bankovnih računa) dužni su prijaviti dospjele neosporene novčane obaveze u sistem. Dakle, učesnici prijavlјuju samo obaveze tj. dugove, a ne potraživanja i o načinu funskionisanja sistema su upoznati na nekoliko seminara. To znači da ne treba očekivati da bi neko od dužnika mogao da prizna dug za koji smatra da ne postoji. Zato je sistem je u startu, za razliku od nekih pokušaja u okruženju, bolјe ustrojen.
U praksi, kada Vlada RS donese odluku o sprovođenju MLK i svi učesnici prijave svoje dospjele neosporene novčane obaveze, Banjalučka berza (organizator) pokreće algoritam (softver) koji počinje da kombinuje, kompenzuje, prebija i povezuje cesije na način da omogući što veći iznos kompenzovanih obaveza i potraživanja. Poslije toga, narednog dana od završenih kompenzacija, berza, preko ovlašćene banke, dostavlјa svim učesnicima preliminarni izvještaj o izvršenoj kompenzaciji. Na osnovu njega, najkasnije dva dana od dobijenog izvještaja, svaki učesnik u sistemu može zahtjevati ispravku pogrešno unesenih podataka. Ako bude korekcija, berza dostavlјa učesnicima konačni izvještaj o izvršenoj MLK. U skladu sa tim, prijavlјena obaveza se ne može osporavati nakon dobijanja konačnog izvještaja o obavlјenoj MLK.
Na berzi i u Privrednoj komori RS očekuju da će interes privrednika biti veliki. Prema iskustvu iz prve kompenzacije sigurno je da je ovo prilika da se zatvore međusobna potraživanja - između privatnog i javnog sektora. Poreska uprava RS ima mogućnost i instrumente da provjeri da li su prijavlјene sve poreske obaveze. Prema tome, Poreska uprava može i treba da reaguje i na eventualne prijave drugih povjerilaca. U skladu sa tim, treba očekivati da će dužnici ispuniti svoju zakonsku obavezu - i prijaviti svoje obaveze. Ovaj momenat je važan jer omogućava i drugim povjeriocima da kroz kompenzaciju riješe svoja nenaplaćena potraživanja.
Iz Privredne komore RS naglašavaju da je u prvoj kompenzaciji kod pojedinih privrednika postojao mali strah od postupka i krajnjih rezultata. Sada, kada su otklonjene sve te nedoumice, realno je očekivati da će se još dodatno uvećati iznos prebijenih dugova. U jesen prošle godine od (n)ovog/starog sistema obračunskog plaćanja se očekivalo da u najmanju ruku - omogući privredi da "prodiše". Za prvu obaveznu MLK, koja je po odluci Vlade RS sprovedena u periodu od 26. oktobra do 10. novembra 2015. godine, učesnici su prijavili ukupno 1.008.656.364 KM obaveza. Od svih prijavlјenih obaveza, kada se uzmu u obzir potraživanja učesnika, bilo je moguće kompenzovati 389.200.686 KM. U tri kompenzacije u 2015. (koje su izvršene 30. oktobra, te 3. i 6. novembra 2015.) kompenzovane su obaveze u ukupnom iznosu od 164.261.603 KM. Dakle, kompenzovano je 16,3 odsto od prijavlјenih ili odnosno 42,2 odsto od iznosa ukupnih obaveza koje je bilo moguće kompenzovati.
Zakonom je predviđeno da se obavezna MLK sprovodi dva puta godišnje, u aprilu i oktobru. Međutim, već ova druga je prolongirana zbog izmjena i dopuna zakona koji su na zasjedanju Narodne skupštine Republike Srpske bili u aprilu. Nova MLK zakazana je za srijedu, 18. maja. Direktor berze je nedavno izjavio da, do sada, nije bilo formalnih kontakata u vezi s uvezivanjem čitave BiH u ovaj sistem. Međutim, sjajna stvar je da sistem koji su razvili na berzi može (p)održati ovu ideju, jer se u njemu nalaze podaci za sve poslovne subjekte u BiH. Dakle, da bi se izvele MLK u čitavoj BiH potrebno je da u FBiH i Brčko distriktu „samo“donesu zakone o MLK.
Važno je imati u vidu da u lancu obaveznih subjekata koji duguju i kojima se duguje, a koji će svoja potraživanja “preklopiti međusobno“, ako to žele, mogu biti i subjekti koji nemaju sjedište u Republici Srpskoj. Takođe, data je i mogućnost subjektima nad kojima je pokrenut stečajni i likvidacioni postupak da prijave sve svoje obaveze u skladu sa zakonom, omogućava da se sistemu pristupa i preko APIF-a i berzansnkih posrednika, ali se sugeriše i direktna prijava na sistem.
Jasno je da je cilј Vlade RS bio da se donese zakon koji će olakšati ako ne veću naplatu potraživanja onda barem „čišćenje“ bilansa od obaveza koje muče mnoga privredna društva. Kad je u pitanju „čišćenje bilansa“ treba povući paralelu sa donošenjem uredbe Ministarstva finansija koja vlasnicima određenih obveznica koje je emitovala Republika Srpska omogućava izmirenje poreskih obaveza nastalih do kraja 2007. godine. Konkretno, poreski dug do 31.12.2007. u iznosu od 10.000 KM moguće je izmiriti kupovinom 10.000 obveznica. Ovu pogodnost je uvidio veliki broj privrednih društava koja su imala poreske dugove. Pomenutom uredbom su vlasnici unovčili obveznice, poreski dužnici „očistili“ bilanse i olakšali uslove za poslovanje ili zaduživanje u budućnosti, povećana je likvidnost na berzi, a stvorena je osnova za buduće kvalitetnije ulaganje institucionalnih investitora u obveznice.
Kritičari pomenute Uredbe su navodili da ovakve mjere mogu dovesti i do negativnih efekata. Naime, vlasnici i uprava preduzeća mogu ponovo svjesno praviti dugove očekujući da Vlada opet dozvoli ovakav vid izmirivanja obaveza ili da planiraju stvorene obaveze pokriti emisijom sopstvenih obveznica a ne emitovati ih za rast, razvoj ili za širenje tržišta. Ipak, kao alternativu, Republika Srpska je imala na raspolaganju blokadu računa dužnicima. Tim potezom mnoga preduzeća bila bi dovedena u poziciju da proglase bankrot i otpuste radnike i državi stvore još veći problem. Čini se da su oni koji državi nisu plaćali porez do kraja 2007. „najbolјe prošli“ jer su imali priliku da izmire obaveze za malo više od trećine iznosa duga (po tržišnim cijenama obveznica) i to bez ikakvih kamata. Zbog mogućnosti da privrednici pomenutu Uredbu shvate kao pravilo, Vlada i Poreska uprava treba da pošalјu nedvosmislenu poruku da slične akrobacije i računovodstvenu gimnastiku u budućnosti - neće tolerisati. Slično je i sa sistemom MLK. Privrednici gunđaju da oni koji nisu plaćali poreze i doprinose za plate a radili su sa entitetom - dobijaju bolјi položaj od onih koji su redno plaćali poreze i doprinose. Osim toga, naglašavaju kako im je često upravo Republika Srpska veliki dužnik jer kasni sa isplatama nekih obaveza.
Za širu javnost će biti interesantan i podatak koliko će se, zbog pojedinih MLK - smanjiti prilivi u budžet. Zlobnici kažu da je „baš zato što je država najveći dužnik“ još 2006. odlučeno da iznos obračunate zatezne kamate ne može biti veći od glavnog duga (u skladu sa članom 4b Zakona o dopuni zakona o visini stope zatezne kamate, „Službeni glasnik Republike Srpske“ RS 52/06 od 2. juna 2006. godine)
Jedan od najaktivnijih poslanika opozicije, je u diskusiji o MLK naglasio da sistem iako daje određene efekte - ne rješava problem nelikvidnosti, zbog čega se gomilaju obaveze između pravnih subjekata. Nјegov prijedlog je bio da se usvoji paket rješenja kojim bi se rješavala pitanja nelikvidnosti, među kojima je i izmjena Zakona o mjenici kojim bi se uvela vlastita trasirana mjenica kao surogat novca u sistemu plaćanja obaveza.
Često se čuju mišlјenja da su ovakve kompenzacije „zaostavština starog sistema“ – iz doba kada je SDK vršio prebijanja. Jednostavno, treba zna se šta se dešava sa preduzećima koja ne plaćaju obaveze. Međutim, činjenica je da bolјe i prebijanje nego višegodišnje potraživanje. Ipak, najviše se zaobilazi činjenica da o obavezama treba misliti i debatovati prije nego što se stvore. Ovako se olako prave a teško izmiriju.
Categories: Srbija

Rušenje paradigme

Fri, 06/05/2016 - 12:20
Izbori 2016. kao najbitniji rezultat imaju rušenje nekoliko mantri. Ja sam ponosan što sam učestvovao u tome i što ću nastaviti taj posao, ali to i nije tema za ovaj post. Bez ikakvog ulaženja u kvalitet politike DJB za koji ja lično mislim da je red veličina ispred politika ostalih partija u Srbiji, ja ću se fokusirati na promenu paradigme bavljenja politikom.

Prvo, dokazano je da se politikom možete baviti bez novca. Ne bukvalno, ali ni mnogo daleko od toga. Budžet DJB u 2015. godini bio je oko 25.000 EUR, a za celu kampanju je investirano nešto manje od 40.000 evra. 100% novca u 2015.  je od članarina i sitnih donacija, dok je kampanja 100% finansirana sredstvima koja su na raspolaganju listama koje pređu 1%. Ne postoji iko ko može od DJB tražiti ijednu protivuslugu zato što je dao/dala novac. Ne postoji način da samo zato što neko donira može dobiti išta više nego neko ko samo plaća članarinu.

Drugo, DJB je prvi start-up posle mnogo godina jer nije nastao cepanjem postojeće partije, niti kao poduhvat neke od velikih partija. Dakle, svako, ali svako ko misli da ima dobar politički proizvod ima primer da ne postoji ograničenje novac + neko od velikih iza političke organizacije.

Treće, osim Saše Radulovića koji ima prepoznatljivost od oko 60% i Dušana i mene koji imamo oko 10%, ne postoji ijedna osoba koja je široko javno prepoznatljiva izvan svoje branše. Politika je postala sport za običan svet i način da se potpuno odbaci koncept da moraš imati "selebritije", iskusne političare itd... Uveden je grass-root u politiku i to će tek sada biti još više slučaj. U narednoj godini barem 20-30 novih novoprepoznatljivih lokalnih lidera će zasijati u srpskoj politici.

Četvrto, promenjeni su kanali politike. Umesto trošenja novca na TV spotove, bilborde, plaćene propagandne tekstove, promocija je izmeštena na društvene mreže, Internet sajtove i pretvorena je u potpuno dvosmernu komunikaciju političar-birači. Pored Internet kanala marketinga, drugi značajan kanal su tribine i štandovi gde se opet dvosmerno komunicira.

Peto promenjena je motivacija i pojam članstva. DJB ima jedva 3.000 članova. Članstvo ne donosi ijednu pogodnost osim mogućnosti da se bude odbornik/poslanik/član veća/ministar i da se volontira. I svako ima jednake uslove da to bude. Ko ne plati članarinu nije član i ne može se kandidovati. Ne postoji išta drugo što se može dobiti bavljenjem politikom .

Šesto, DJB je 100% domaći brend. U vreme nastanka i tokom rada, vrhunac podrške su bili povremeni susreti sa predstavnicima srodnih političkih organizacija iz inostranstva gde smo razgovarali u politici. Što je i vrhunac koji bi trebao da bude u svakoj domaćoj političkoj partiji. Više od toga je pravljenje banana države.

Racio brojevi promenjene paradigme su:

1. 10 dinara investirano po dobijenom glasu u Starom Gradu (u većini opština investicija je manja)
2. 25 dinara investirano po dobijenom glasu u Republici Srbiji
3. Jedan poslanik na 190 članova
4. Jedan odbornik na 35 članova (otprilike, ali ne odstupa mnogo)
5. 77 glasova birača po članu DJB na nivou Republike
6. 3700 glasova po minuti vremena na RTS



Categories: Srbija

EU i Balkan

Thu, 28/04/2016 - 11:38
Ne, nećemo se pretvoriti u stranačko glasilo, naročito što niko osim Aleksandra i nije ni u jednoj stranci, ali ovo su jako mudre reči Dušana Pavlovića iz DJB:

„Smatramo da su evrointegracije važne, ali da nisu važnije od uvođenja reda u našoj kući. Ne želimo da neodgovorno ponašanje i korupciju pravdamo evrointegracijama. To Vlada Srbije radi već 16 godina. Pogledajte paradoks: u poslednje četiri godine nivo medijskih sloboda vidno je opao, izvršna vlast ugrožava nezavisne institucije (kao što su poverenik, ombudsman, REM), svakih šest meseci vlada potpisuje tajni ugovor, sudije su preplašene da ne izgube posao, izborni proces liči na cirkus, a mi kontinuirano dobijamo pohvale od EU zvaničnika za takvu praksu. To jednostavno nije normalno”, kaže Pavlović , naglašavajući da su se evrointegracije u Srbiji izvrnule u svoju suprotnost.Pre nekoliko dana je u Foreign Policy bio članak upravo o ovom fenomenu. Ne samo u Srbiji nego u celom regionu, u Crnoj Gori, Makedonoji, Hrvatskoj, na delu je novi model. EU dozvoljava lokalnim autokratama korupciju i nedemokratsu konsolidaciju vlasti, dok god isponjavaju neke zahteve i nominalno se predstavljaju prozapadnim. To ne valja ni za koga. O razlici između nominalne, površne prozapadnosti i prihvatanja izvornih zapadnih vrednosti - razlici koju ni mnogi zapadni lideri danas ne razumeju - sam ranije pisao na primeru Ukrajine. 
Categories: Srbija

Iz komentara

Tue, 26/04/2016 - 08:06
Sa prethodnog posta:

"I jedna vest iz prve ruke, koju nećete naci u medijima, a kao ilustracija brzine propadanja države Srbije:

Već nekoliko sati nakon zatvaranja glasačkih mesta, oko 1:30 noću, u prostorije jedne privatne firme u centru Beograda u Hercegovackoj ulici (izmedju Geozavoda i kafica Sava Nova) upada oko 30 ljudi MASKIRANIH FANTOMKAMA i naoružanih palicama. VEZUJU nocnog cuvara i oduzimaju mu telefon. Potom 3 BAGERA u naredna 2 sata PO MRAKU bespravno PORUŠE oko 1,000 m2 objekata u PRIVATNOM VLASNIŠTVU u centru srpske prestonice. Policija ODBIJA da izadje na uviđaj jer "imaju naređenje da upute na komunalnu policiju koja je u tome učestvovala". Naravno, komunalna policija demantuje da je imala veze s tim.

Trideset ljudi u fantomkama ti nocu zarobi i SVEŽE cuvara i srusi ti 1,000 m2 privatnih objekata a policija neće ni da izađe da napravi zapisnik!? 

Do sad se, pre nego što ti nešto otme, vlast u Srbiji bar trudila da nešto napiše na neki papir, koliko god veze s mozgom nemalo, ali ovo su neki novi momenti, pa rekoh da ih podelim sa čitaocima TR.

I da ne pomislite da je ovo bilo nešto na ličnoj osnovi, znam da se ista stvar iste noći desila bar još jednoj privatnoj firmi, takođe u rejonu znanom kao "Beograd na vodi". Dakle, nothing personal, just business."
Categories: Srbija

24.4.2016

Sat, 26/03/2016 - 06:14
Na svom fejs profilu pisem više o izborima i uopšte o politici. Moje prognoze za sledeće izbore su bazirane na:

1. Anketama koje dobijamo pre nego što se rezultati istraživanja pretoče u novinske izveštaje o rezultatima anketa koji sve više i više odstupaju od stvarnosti.
2. Rastućem faktoru straha u izjašnjavanju ljudi.
3. Radu na terenu i u online svetu
4. Indikatorima kretanja na političkom tržištu
5. Projekcijama izlaznosti i projekcijama ponašanja neopredeljnih birača

Moja prognoza je:

1. SNS i kompozicija mikro stranaka će dobiti najviše glasova. U zavisnosti od toga kolika će biti izlaznost i da li će kampanja opozicije, kako one prave tako i one polovične biti inteligentna i motivišuća, a kontrola izbora pristojno organizovana, SNS će imati rezultat 35-45%. Najverovatnije malo ispod 40%,  jer stara opozicija ima i dalje problem sopstvenog redefinisanja. SNS lista nema većinu bez stvarnog koalicionog partnera, osim ako 3 opozicione liste ne idu ispod cenzusa.
2. SPS-JS će imati oko 12%, jer se u našoj zemlji može sve promeniti osim broja ljudi koji glasaju za SPS. Barem dok je na vlasti. Odlazak PUPS neće skoro uopšte promeniti njihov rezultat, baš kao ni dolazak Zelenih.
3. Dosta je bilo će imati ne manje od 6% (ako ne odradimo efikasnu i efektivnu kampanju) i ne više od 10% (ako ubedimo ljude u to da je naš izvestan prelazak cenzusa činjenica, a ne naša želja). Trenutna merenja pokazuju 5,5-8%, problem u putu ka dve cifre je što u segmentu neopredeljenih ima mnogo koji uopšte ne znaju za Pokret (takvih je 40% u Srbiji).
4. DS u koaliciji sa lokalnim stranama će preći cenzus, ali će teško imati bitno bolji rezultat nego 2014. Kampanja će im opet biti dosadna, ako je suditi po početku. Propuštena je prilika da se potpuno redefinišu i otresu lošu prošlost i loše kadrove. Njihovi birači imaju najveći stepen straha da kažu za koga će glasati i glasaju izuzetno nentuzijastično.
5. SDS-LDP-LSV će najverovatnije ostati ispod cenzusa. Jedini način da budu u parlamentu je da ne vode uopšte kampanju. Za sada promašuju u svojim porukama, pokazuju nervozu i što je nagore, imaju jednog lidera koji ne želi priznati kolika je njegova odgovornost za ono što imamo danas. Loša im je i postavka koju su pravili u poslednje dve godine iz koje žele da utrče u polje oštre opozicije.
6. DSS-Dveri imaju žestok zadatak, a to je da se bore sa dva mala projekta koji im direktno uzimaju glasove. Ključna snaga im je što su Dveri najjače u marketingu na društvenim mrežama i što im je kampanja za sada inovativna i drugačija od ostatka desnice. Ako se odbrane od dva projekta i SRS gde se preklapaju, rezultat je oko 7%, ako ne budu uspešni biće na oko 5-6%.
7. SRS se vraća u skupštinu jer su po ko zna koji put pokazali da znaju kako da budu vladina opozicija, a da to ne nervira njihove birače. Domet im je 6-7%.
8. Levica Srbije će osvojiti oko 2-3% glasova. Pokupili su nekakvu infrstrukturu, imaju distinktivan levičarski program i ponešto sredstava. Njihov izazov je posle izbora.
9. Manjine će uzeti standardnih 4%. Novost je da su Mađari u dve kolone, od koji jedna želi ići sa SNS, a druga ne.
10. Dve nove desničarske liste će uzeti oko 1-1,5%.
11. Ostale liste uzimaju oko 1-2%. Po zakonu verovatnoće
12. Navažećih listića će biti oko 2%, a možda i više ako kontrola izbora zakaže. Što ne bi trebalo da se desi.
13. Ima još oko 5-6% koje stvarno ne znam kako da rasporedim, to je ono najćutljivije biračko telo. Najverovatnije će se preliti svima jednako, najverovatnije nešto više opoziciji.

Ključ izbora je izlaznost.
Categories: Srbija

Negativne kamatne stope

Fri, 18/03/2016 - 14:11
ECB je snizila kamatu na depozite koje banke drže kod nje sa -0.3% na -0.4%. Kamata na pozajmice od ECB je ravno 0%, a uveden je i novi program po kojem će banke dobijati i subvencije od ECB ako povećaju zajmove privredi -- što efektivno znači negativne kamate i na pozajmljivanje od ECB. I ECB nije jedina, Danska, Švedska, Švajcarska, Japan isto imaju negativne depozitne stope centralnih banaka, a već duže vreme su negativni i prinosi na obveznice raznih zemalja -- povremeno čak i onih poput Italije ili Španije, ne tako davno deo ozloglašenih PIGS. Japan ima javni dug od 230% GDP i negativne stope na desetogodišnje obveznice. Sve ovo se preliva i na privatni sektor. Zajedničko za kompaniju Nestle, jednu nemačku banku i jednu dansku individualnu terapeutkinju je da im je neko pozajmio novac sa negativnom kamatnom stopom.

Šta se dešava? Da li je svet otišao dođavola?

Prvo treba razdvojiti dve stvari -- niskost kamatnih stopa (njihov pad do nule) i samu negativnost (pad za još tih par desetinki procenta ispod nule). Negativnost je čudnija, ali niskost je ukupno gledano važniji fenomen.

Negativnost se mora objasniti troškovima držanja novca. Čuvanje keša nije besplatno, tu su troškovi logistike i razni rizici ili cena osiguranja koje držanje keša podrazumeva. U tom slučaju, negativna kamata -- plaćanje nekome da mu pozajmite novac -- je samo oblik provizije za držanje keša. Taj udeo usluge čuvanja novca je uvek postojao kod kamata (i prema tome ih snižavao) ali se na njega nije obraćala pažnja ili ga nismo ni bili svesni dok kamate nisu pale na nulu. Kod negativnih kamata na državne obveznice postoje i neki drugi mogući faktori, kao što su finansijska represija država (regulatorni podsticaji da se kupuju državne obveznice) ili slepi automatizam indeks-fondova (fondovi mogu biti programirani da drže određene obveznice pa ih kupuju čak i ako je prinos negativan).

Ali pre nego što su postale negativne, zašto su kamate na prvom mestu pale toliko nisko? Vesti obično izveštavaju o centralnim bankama koje snižavaju ili povećavju kamate, ali centralne banke imaju relativno malo autonomije u tome. Dugoročne kamate one uopšte ne kontrolišu, kratkoročne pokušavaju da kontrolišu ili donekle to rade, ali su ograničene realnošću. Postoji prirodni nivo kamata koji je određen ekonomskom realnošću i centralne banke ne mogu od njega previše odstupati. Ili mogu, ali uz velike posledice (recesiju i deflaciju ako ih veštački podignu, inflaciju ako ih veštački spuste).

Zašto su onda te prirodne kamate na svetskom nivou pale tako nisko?

Nemamo potpuno razumevanje svega što se tu dešava, ali treba razmišljati o sledećim stvarima.

- Kada su prognoze pesimistične, kamate padaju. Ako se ne vide šanse za ulaganja i ekonomski rast, investiciona tražnja i tražnja kredita padaju i zato padaju i kamate. Prilikom svake recesije kamate padnu jer niko nije previše voljan da uzima kredit. Današnje svetske ekonomije tehnički više nisu u recesiji, ali moguće je da postoji opšti pesimzam u pogledu budućih stopa ekonomskog rasta. Globalno usporavanje.

- Možda nije stvar u tome da investicionih prilika nema, već da kapital više nije ključni faktor njihovog ostvarenja. Kapital je uvek imao smisla samo uz pravu ideju ali se sada taj balans možda pomerio još i više u pravcu ideje. Kapital je jeftiniji jer objektivno manje vredi. U inat Piketiju.

- Ponuda kapitala je velika zbog demografskih promena, prethodnog rasta i očekivanog pada udela radno sposobnog stanovništva u svetu, promena u sistemu penzionih fondova i ukupno gledano svega što utiče na ukunpo veći nivo štednje u svetu. Ranije su ovo zvali "global savings glut", misleći na visok i rastući nivo štednje u azijskim zemljama.

- Iako su stope pale i u privatnom sektoru, državni sektor (centralne banke i obveznice) je taj sa redovno negativnim kamatama. Negativnost kamata za državni sektor dolazi i otuda što se povećala razlika između privatnih i državnih kamata (evo jednog mogućeg grafika koji na to ukazuje). To je dobrim delom posledica regulacije koja sistematski podstiče ulaganje u državne obveznice umesto plasmana privredi. U udžbenicima monetarne politike uči se da je ekspanzija bankarskih kredita ograničena stopom obavezne rezerve. U stvarnosti, danas to više nije slučaj i glavno ograničenje su regulatorni zahtevi kapitalne adekvatnosti. Sa datim kapitalom, banka ne može odobriti kredit ali može kupiti državnu obveznicu -- tako nalaže regulacija jer se krediti tretiraju kao rizični a obveznice kao bezrizične. Novac onda ide u obveznice, čiji prinosi onda padaju.

Upadljivo je da su svi ovi mogući faktori stvar dugoročnijih trendova a vrlo malo pitanja tekuće ekonomske politike bilo koje zemlje. Zbog toga su stope niske na svetskom nivou i zbog toga to traje već neko vreme. I nema izgleda da uskoro prestane. 
Categories: Srbija

Ekonomika psetostanja

Fri, 11/03/2016 - 09:21
Moje duboko uverenje je da je smisao ekonomske aktivnosti da ti život bude lep. Drugim rečima, output ekonomije je sreća pojedinaca. Za merenje sreće potrebno je biti vrstan merač jedne čiste kvalitativne veličine.

S druge strane, uvek postoje indikatori. Jedan od njih mi je pao kroz moja empirijska istraživanja. Pas je drugi najveći čovekov prijatelj (naravno mačke su na prvom mestu). Spada u vrstu koja je suštinski nemoćna bez čoveka i koja je kroz život s ljudima postala ogledalo ljudskog roda i različitih kultura. Ako imamo zemlju u kojoj imate pse lutalice (u analizi su isključene zemlje koje nemaju pse lutalice) koji su bez ikakvog straha od čoveka i koji slobodno spavaju na ulici, plaži ili bilo kom mestu gde prolazi obilje ljudi, velika je šansa da prema njima nema ikakve agresije ljudi. Ni u tragovima. Naravno, naličje je i da psi nisu agresivni, šta više. Šta je uzrok?

Odsustvo agresije je odraz sreće. Srećni ljudi ne zlostavljaju slabija bića, što posle preraste u zlostavljanje bračnih partnera, dece ili roditelja, kada su kukavice u pitanju, odnosno zlostavljanje bilo koga kada su u pitanju drčni agresivci. Zemlja možda biti siromašna, a da je sreća na visokom nivou. Ako sumnjate u to, popričajte sa četvoronošcima.

Naravno, ako uz kul pse, imate i kul mačke, onda nema ikakve dileme.
Categories: Srbija

Demokratija, nekad i sad

Tue, 23/02/2016 - 11:11
Tradicionalno, antipod demokratiji je autokratija. Demokratija možda nije savršeni oblik vlasti ali je mnogo bolja od svoje glavne alternative, od autokratije ili diktature. Tako glasi klasični argument za demokratiju.

Pogledajte sada šta kažu dva današnja uvodnika u Financial Timesu, oba mišljenje i analiza samih novina, editorijali koji predstavljaju zvanični stav ovog uticajnog dnevnika. Prvi nudi predlog taktike zaustavljanja Donalda Trumpa: "Kako zaustaviti Trumpovu lavinu". Drugi govori o švajcarskim referendumima i kaže da Švajcarci sa tim referendumima rizikuju mnogo, da im referendumi nisu mnogo pametni i da su proteklih godina švajcarski nacionalisti mnogo pogrešili što su preko referenduma usporili upliv imigranata. U istom broju, drugi autori FT govore, kao i gotovo svakog dana u poslednje vreme, o opasnosti mogućeg izlaska UK iz Evropske unije jer će ako se to dogodi Britanci, ali pre svega londonski City kao finansijski centar, biti na velikom gubitku.

U sva tri slučaja upadljiva je otvorena borba intelektualnog, univerzitetskog, političkog i medijskog establišmenta protiv demokratskih sila. Stav Financial Timesa je izraz levo-liberalnog konsenzusa intelektualnih elita koji je poslednjih decenija, sa srazmerno malo razlika između glavnih političkih partija u poređenju sa širim spektrom ideja okolo njih, dominirao medijskom i političkom scenom. Zaboravite na vašingonski konsenzus: današnji konsenzus sa obe strane Atlantika je konsenzus relativno otvorene ali nadgledane i regulisane ekonomije sa jedne strane i tolerancije i političke korektnosti sa druge strane.

Nije sve u ovom konsenzusu današnjih kognitivnih elita loše. Volim i ja toleranciju. Ne volim ni ja Trumpa. Ali upadljivo je da su elite toliko uverene u intelektualnu nadmoćnost i moralnu ispravnost važećeg konsenzusa da pokazuju otvoreni prezir prema svemu drugome što pokušava da ispliva kao alternativa iako te alternative ne dolaze od strane marginalnih grupa nego su stav brojčane većine i time, po definiciji, izraz demokratije.

Zajedničko za Trumpove glasače, za glasače švajcarskih referenduma i za britanske secesioniste -- a dodajte tu i Sirizu ili evropske nacionalističke pokrete po želji -- je da su a) autentični izraz demokratije i b) da imaju stavove suprotne od stavova kognitivnih elita.

Vodeća funkcija demokratije na zapadu danas prestaje da bude prevencija nekakve diktature jer je tako nešto srazmerno malo verovatno. Umesto toga, demokratija je protivteža vlasti intelektualnih elita i to je u široj slici dobra stvar. Daleko od toga da je glasačka većina uvek u pravu, ali to nisu ni kognitivne elite. Elite su te koje su neodlučnom javnom mnjenju prodale tako briljantne ideje kao što su rat u Iraku, finansijsku regulaciju koja je srušila sistem, stvorile danas notorno štetnu evrozonu i praktično izazvale migrantsku krizu. Tačna vrsta demokratske reakcije koju danas vidimo takođe nije po svačijem ukusu, uključujući i mene. Ali ostaje činjenica da se radi o fundamentalno demokratskim pokretima. Kakva god da je, demokratija je danas protivteža ne više potencijalnim diktatorima nego drugačijoj vrsti tihih političkih uzurpatora, kognitivnim elitama. 
Categories: Srbija

Botovi su pobeda demokratije

Fri, 12/02/2016 - 10:47
Iskreno, ne znam ko me više nervira, sami botovi ili ovi što svuda oko sebe vide botove i valjda misle da su botovi najveći problem koji imamo. Ali evo šta je u svemu tome dobro.

Samo postojanje botova, potreba vlasti da angažuje ljude koji će po društvenim mrežama ili internet medijskim komentarima uticati na javno mnjenje, signalizira jednu malu pobedu demokratije.

Ne, nije demokratski u normativnom smislu to što Vučić i drugi političari (fenomen uopšte nije ograničen na Srbiju) angažuju botove. Države su uvek, manje ili više suptilno, ulagale u propagandu. Ali dok je nekad bilo najvažnije kontrolisati ključne medije, potkupiti jedan broj novinara ili im možda pripretiti, danas se taj medijski krug proširio.

Posle internet revolucije u medijima i sa usponom društvenih mreža, javno mnjenje više ne upija samo pasivno ono što mu se servira, već i aktivno generiše novi sadržaj. Zbog toga više nije dovoljno kontrolisati nekoliko medija ili jedan broj novinara, nego se pokušava organizovati širi krug ljudi, "botova" koji će uticati na sadržaj generisan putem društvenih mreža i internet komentara.

Ovo ukazuje da je državama je sada puno teže kontrolisati javno mnjenje nego ranije. Telefonski pozivi medijima više nisu dovoljni - danas treba organizovati mnogo veći broj ljudi, to mnogo više košta i države su sve u svemu manje nego ranije sposobne da kontrolišu javno mnjenje. Uspon botova je simptom slabljenja moći države da oblikuje javno mnjenje.
Categories: Srbija

Indeks bede

Fri, 12/02/2016 - 10:08
Indeks bede, prema kojem je Srbija sada na 7. mestu u svetu je i ove godine ustalasao javnost. Javili su mediji, komentarisalu su ga ministri i premijer, komentarisala opozicija i analitičari, čak sam ga i ja juče komentarisao za Politiku.

U svemu tome promakla je činjenica da je sam indeks jedna očigledna metodološka katastrofa. Prvo ga je počeo računati Cato institut (koji inače volim i gde sam jednom pola godine stažirao) i vremenom se, zbog ugleda institucije i pitkosti indeksa, probio u velike medije kao što je Bloomberg.

Indeks se dobija tako što se sabere stopa inflacije i stopa nezaposlenosti po zemljama i onda se zemlje rangiraju po tome. Veći zbir dve stope, više bede. Evo gde su problemi.

Zašto nezaposlenost, zašto inflacija? Ovo su dve proizvoljne mere. Ima mnogo drugih mera i ako se stvarno meri "beda" onda je ubedljivo najvažnije imati neku meru dohodka: BDP po stanovniku, BDP(PPP) ili bar prosečnu neto platu. Bez mera dohotka dobija se apsurdna situacija da je Španija među najbednijim zemljama na svetu, a isto važi i za druge zemlje sa vrha liste "bede" (Grčka, Argentina, Srbija, Hrvatska), koje su daleko od najbednijih na svetu.

Drugo, zašto prosti zbir dve stope? Inflacija i nezaposlenost su babe i žabe. Nezaposlenost je stanje, inflacija je godišnji tok. Nezaposlenost ide od 2 do najviše 25-30%, inflacija ide od nule do beskonačnosti. To znači da bi, ako baš hoćemo da ih sabiramo, relativna promena nezaposlenosti morala imati mnogo veći ponder. Dodatni procentni poen nezaposlenosti pravi mnogo veću razliku nego dodatni procentni poen inflacije. Razlika u stopama nezaposlenosti od 5 i 12% je razlika između odlične ekonomije i krize. Razlika u inflaciji od 18 i 25% je od vrlo male praktične važnosti. Ali u indeksu bede, obe promene dodaju isto.

Ovaj indeks ne smeta dok god se shvata da se radi o jednom brzom i simpatičnom pokazatelju da nešto negde u ekonomskoj politici ne valja. Ali rangiranje zemalja po ovome i izvlačenje nekakvih zaključaka je već nešto drugo. Izbegavajte. 
Categories: Srbija

Vrhovni sud zaustavio Obamin anti-karbon ukaz

Wed, 10/02/2016 - 19:38
U senci preliminarnih izbora u New Hampshireu juče, Vrhovni sud je posle mnogo godina doneo jednu hrabru odluku. Zaustavio je Obamin projekat da umesto zakonom, putem administrativnog ukaza oktroiše drakonsku shemu racionisanja ugljen-dioksida. Orvelovski nazvani "Clean Power Plan" koji je EPA usvojila ranije nametao je nova i drakonska ograničenja emisija CO2 postojećim postrojenjima za proizvodnju struje, i jedan deo kompanija koje proizvede struju iz uglja je već bankrotirao suočavajući se sa anticipiranim nemoguće visokim troškovima (što je, naravno, i bio cilj čitave operacije).

Odluka Vrhovnog suda je jako iznenadila i uplašila "progresivnu javnost" u Americi. Opasnost koja i po njih sada vreba je da će Obamina "ekološka agenda da bude potpuno zaustavljena i Pariski protokol o "globalnom zagrevanju", usvojen uz veliku pompu pre nekoliko meseci, torpedovan. Doduše, ova odluka Vrhovnog suda nije konačna zabrana Obamine inicijative nego privremena mera koja nalaže EPA  da odmah prestane sa sprovođenjem plana dok se sudskim putem ne reši pitanje zakonitosti cele incijative. Razlog za ovo je jednostavan: u jednom od prethodnih slučajeva EPA je praktično završio svoju implementaciju pre nego što je Vrhovni sud konačno odlučio da je regulativa protivzakonita: Onda su se ljudi iz EPA javno hvalili kako je odluka Vrhovnog suda irelevantna jer su oni ionako u međuvremenu progurali šta su hteli. Da bi to sprečio, Vrhovni sud je sada preventivno unapred stopirao implementaciju plana. Problem sa levičare u Americi je što sada pravni proces može da traje i nekoliko godina, a ukoliko republikanac postane predsednik u novembru, regulativa će sigurno da bude ukinuta i nezavisno od tužbi koje skoro 30 saveznih država vode protiv EPA i vlade pred federalnim sudovima. Progresivci su se nadali da će uspeti da progruraju najvažniji deo celog paketa pre izbora (zato su postavili početni deadline za države da podnesu svoje planove ispunjavanja EPA diktata do septembra 2016). Ovom odlukom, ta opcija definitivno otpada.

Drugo, kao što su mnogi već primetili, ovakva mera Vrhovnog suda je "bez presedena" i signalizira da bi sud mogao vrlo lako i da je konačno anulira, za godinu ili dve kada se ceo proces završi. Opasnost sada nije samo od Ted Cruza ili Marca Rubija u Beloj Kući (čak i Trumpa, u meri u kojoj je verovati ičemu što on kaže) koji (s pravom) celu agendu borbe protiv globalnog zagrevanja-klimatsih promena smatraju budalaštinom, nego i od Vrhovnog suda koji bi mogao da nađe hrabrosti da celu stvar blokira na ustavnim osnovama.

Uglavnom, ovo je dobra vest za slobodu pojedinca. Vrhovni sud SAD posle mnogo godina uspeo je, na jednom suštinski važnom pitanju, da se suprotstavi totalnom bezakonju izvršne vlasti i regulatorne države u državi.
Categories: Srbija