Tržišno Rešenje

Syndicate content
Updated: 20 hours 31 min ago

Magarčenje redovnih platiša

Thu, 19/06/2014 - 03:07
Imate dve mogućnosti. Prva je da godišnji trošak (na primer za 2014. godinu) za neku uslugu plaćate svakog 15. u mesecu i da, ako to radite svakog meseca, dobijete popust od 6%. Drugim rečima, ako je godišnji trošak 100.000 dinara, vi ćete kao redovan platiša do kraja godine platiti 94.000 dinara, to jest, svakog meseca po 7833, 33 dinara.

Druga opcija je da odlučite da ne platite i da pokušate da pregovarate. U ovoj opciji vi cele godine ništa ne plaćate i naredne godine ulazite u pregovore o tome da platite ono što je uredni platiša platio u godini 1. U slučaju najveće moguće ažurnosti poverioca u pregovorima, vama dug dospeva (pod pretpostavkom da će neko uopšte moći da vam silom naplati, ali to isključujemo iz analize) u leto 2015. godine. Standardni dogovor koji se nudi ljudima koji su odabrali opciju 2 je 15% popusta. Dakle, oni u julu 2015. godine moraju da plate 85.000 dinara. Ako su oročavali novac koji su postepeno mesečno odvajali neplaćanjem, oni su tokom 2014. godine mogli da zarade na tih 94.000 dinara, odnosno prosečnih 48.000 dinara, još 1880 dinara (računato po kamatnoj  stopi od 5% bez da se kamata pripiše glavnici svakog meseca, po plaćenom porezu na kamatu), a potom bi u toku prvih šest meseci mogli da zarade još 1917 dinara ako to oroče na šest meseci, koliko je pretpostavka da traje period pre potpisivanja ugovora o reprogramu duga. Sve u svemu ko ne plaća redovno, njega/nju usluge koštaju 81.203 dinara na godišnjem nivou.

Razlika između opcije 1 i opcije 2 je 12.797 dinara nagrade za neredovne platiše. Tih nešto više od 13,6% dodatnog popusta na neredovno plaćanje je mera ludila JKP u Srbiji  i ilustracija kako se u Srbiji sistematski neguju štetna ponašanja. I tako je bukvalno u svakoj sferi naše nanajpre fiktivne države koja postoji kao rezutanta inercije i vere ljudi da se ona nije toliko urušila koliko jeste.

I ako slučajno zaluta neki "puno mi srce da tuđim parama rešavam socijalne probleme" komentator, siromašni žitelji Beograda su zanemarljivi korisnici popusta na bezobrazluk.
Categories: Srbija

Doktorati

Tue, 17/06/2014 - 04:26
Naravno, dobro je da su se neke stvari isterale na čistac. Neki su lažirali biografije, neki su plagirali i jako je dobro da su se ljudi potrudili da se to sazna.

Ali sada javnost vodi kampanju za osnivanje nekakvih komisija koje će ispitivati ne samo Stefanovićev već i Šapićev i druge doktorate i diplome. I na tom novom talasu kampanje isplivava jedan kolektivizam koji preti da pokvari sve dobro što je do sada urađeno iznošenjem istine na videlo.

Treba, naime, razlikovati dve stvari. Jedna je stvar kome će i kako Megatrend izdavati doktorate. To je potpuno privatna stvar Megatrenda i drugih privatnih univerziteta. Ja stalno dobijam spam emailove u kojima mi nude da onlajn dobijem doktorat za mesec ili manje dana.

Druga je stvar što se država bavi akreditacijom, što je država Srbija ustvari monopolizovala akreditaciju univerziteta, a zatim taj monopol upotrebila za priznavanje doktorskih studija na Megatrendu i sličnim mestima. Postojeći sistem doveo je do toga da razni instant univerziteti daju u Srbiji akreditovane doktorate, dok vam za diplome poznatih zapadnih univerziteta treba komplikovana nostrifikacija. To je ono čime javnost treba da se bavi: koga sve država akredituje; a za one koji hoće da misle i malo izvan kutije, i zašto država akredituje.

Odnose između Megatrenda i studenata ostavite njima; ljudi imaju pravo da to rade i da sačuvaju privatnost. Predmet javne debate treba da bude odnos između države i Megatrenda. Ne kakva je disertacija ovog ili onog, već kakve doktorske programe država akredituje.
Categories: Srbija

Nova akvizicija TR

Thu, 12/06/2014 - 09:47
Kao što je Slaviša najavio u Februaru, konsolidacija liberalne blogosfere se nastavlja. Veoma nam je drago da objavimo da se Branko Todorović, autor sa odličnog bloga Slobodno Tržište, pridružio TR. Ko god je pratio Slobodno Tržište zna da je ovo ozbiljno pojačanje. Branko ima investicionu perspektivu i odlično piše finansijske analize. Ako vas zanima zašto su subvencije Studiu B problematičnije od ostalih državnih subvencija, zašto predložene izmene zakona o privatizaciji ne rešavaju suštinske probleme, zašto je Zvezda veći problem od Partizana, ili analizu novih finansijskih pravila UEFA na osnovu kojih je Zvezda diskvalifikovana, Branko je odličan izvor informacija. Mi na TR smo sigurni da je Branko fantastična akvizicija i radujemo se njegovom doprinosu u širenju liberalnih ideja. 
Categories: Srbija

Reforme obračuna minimalne zarade

Mon, 09/06/2014 - 04:19
U jeku pisanja novog / starog predloga o izmenama i dopunama Zakona o radu, zaboravljaju se druge važne stvari vezane za tržište rada u Srbiji. Najveći problem u povećanju zapolsenosti kroz otvaranje novih radnih mesta nije rigiran Zakon o radu, već izuzetno visoko opterećenje rada kroz poreze i doprinose. Drugi problem je strukturalne prirode - veliki deo stanovnika Srbije ima jako malo zanja i veština koje su tržištu rada potrebna, što se da videti po obrazovnoj strukturi gde gro nezaposlenih ima srednju školu ili osnovnu školu.  
Bez škole 2567 Nepotpuna osnovna škola 10667 Osnovna škola 94034 Srednja škola 402037 Viša škola 29884 Fakultet 74598 Ukupno 613787 * podaci su iz online baze podataka RZS prema ARS
Tu je i relativno visoka minimalna nadnica u odnosu na prosečnu platu. U Srbiji ona iznosi skoro 50% (skoro 21 000 prema 43 400 RSD). Nema potrebe da naglašavam da minimalna nadnica uvek ima distorzivne efekte na tržištu rada i dovodi do povećanja nezaposlenosti. Prvi efekat je da će neki radnici, oni sa najnižom produktivnišću (najslabije obrazovani, početnici itd) biti pogođeni i moraće ili da rade na crno ili će izgubiti radno mesto jer se poslodavcu neće isplatiti da nastavi sa radom. Drugi efekat je smanjenje stope neaktivnosti jer minimalna nadnica po pravilu povećava ravnotežnu, pa se nekima (npr studenti, majke sa mladom decom, mlađi penzioneri itd) više isplati da rade nego da sede kod kuće, pa se uključuju na tržište rada. 
Problem sa minimalnim nadnicama leži u ograničavanju cene - to ograničavanje može biti relevantno ili nerelevantno. Zamislite da se minimalna nadnica propiše na nivo od 1000 RSD mesečno - ovo sigurno nikoga neće pogoditi. A ako se podigne na 100 000? Tako, što je manji udeo minimalca u prosečnoj plati, to će distorzivni efekti na tržištu rada biti manji.
Srbija ima posebne karakteristike koje dovode do toga da se nepovoljne posledice minimalne nadnice posebno ispoljavaju. Prva je to što je uvedena opšta minimalna cena rada. Drugo postojeće rešenje je minimalna nadnica koja pogađa samo odreenu profesiju - npr za zidare ili krojače. Ovakvo rešenje je trenutno u Nemačkoj (iako od 2015. će preći na jedinstveni minimalac) ali i još nekim zemljama EU. Druga karakteristika je već pomenuto jako visoko učešće u prosečnoij zaradi (skoro 50% a međunarodne preporuke su da taj iznos bude 30 - 40% da bi smanjile distorzije na tržištu rada - ovo ne znači da ih neće biti, nego samo da se smatra da će biti na prihvatljivom nivou). Treća karakteristika je velika geografska diferencija zarada: prema mojim kalkulacijama na osnovu podataka za mart, u 79 / 146 jedinica lokalne samouprave u Srbiji (gradova i opština, bez onih na teritoriji Kosova*) minimalac iznosi 60% ili više od prosečne zarade isplaćene na teritoriji te jedinice, dok ima i opština gde je to više od 90% (apsolutni rekorder je bio Priboj). Samim tim, ove opštine i gradovi su osuđeni na visok udeo rada na crno i višu nezaposlenost. Pošto je politički nerealno očekivati ukidanje ili značajno smanjenje minimalne nadnice, moguće rešenje je stvaranje posebnih umesto opšte minimalne nadnice ili regionalno diferenciranje iznosa - na nivou statističkih regiona, okruga ili opština, ili spoj obe mere. Meni je od ovih rešenja najbliži minimalac na nivou opštine koji bi bio određen putem socijalnog dijaloga na lokalnom nivou  a propisuje ga predsednik opštine. Samim tim bi svaka opština koja propiše visok minimalac sama snosila posledice takve odluke.  
Tek posle ova tri problema (visokog oporezivanja, loše obrazovne strukture i visoke minimalne nadnice) na red dolazi Zakon o radu. Sa obzirom na to da su oni rešivi samo u srednjem ili dugom roku, dobro je napraviti iskorak u pravom smeru sa novim Zakonom o radu. Međutim, ne treba presenjivati njegove domete. Bez smanjenja oporezivanja rada, kao i smanjenje minimalne nadnice u odnosu na prosečnu platu, popravljanja opšteg privrednoj ambijenta itd, teško da se možemo nadati povećanju zaposlenosti. 
Categories: Srbija

Ubistvo preduzetnika s predumišljajem

Thu, 05/06/2014 - 06:29
Dok je država planirala sprovođenje mera za oporavak privrede, uključujući sistem podsticaja za zapošljavanje ljudi koji bi podrazumevao oprost 65% do 75% poreza i doprinosa, istovremeno je Poreska uprava počela da šalje poreska rešenja preduzetničkim radnjama koja su enormno podigla paušalne poreze. U odnosu na paušalni porez iz 2013, poresko rešenje paušalaca je uvećano od 50% do 300% po mojim saznanjima. Najače su pogođeni advokati i ostale stručne usluge i visokokvalifikovani poslovi.

Prema saznanjima koja sam prikupio, hipoteza je da je Ministarstvo finansija donelo odluku da optereti preduzetnike koji plaćaju poreze paušalno kako bi smanjilo utaju poreza. Ovakvo povećanje poreza usmereno je na tri stvari:

1. Skok rešenja za paušal nateraće mnoge preduzetnike da počnu da vode knjige i da plaćaju porez na profit od 10% za novac koji žele da izvuku iz firme. U ovoj varijanti logično je da vlasnici sebe prijave na minimalac ukoliko im je preduzetnička radnja pretežna delatnost, a da na ostali iznos plate porez na profit. Ovo će biti veći trošak nego ranije paušalni porezi ali i dalje ušteda u odnosu na nova rešenja;

2. Mnogi preduzetnici će prestati da izvlače pare iz drugih firmi, jer ta opcija sada postaje preskupa. Ako je skok poreskog rešenja veći od 100% što je i u velikom broju i slučaj, onda se porez na profit više isplati od paušalnih poreza. A u tom slučaju firme i ne moraju preko agencija da peru novac pa se time gubi potreba za agnecijama. Tako će se zatvoriti mnoge agencije koje su služile za poresku evaziju;

3. Ljudi koji imaju jedan pretežni posao i još nekoliko manjih poslova, otvarali su preduzetničke radnje da ne bi imali mnoštvo ugovora o delu sa izuzetno visokim porezima. Sa podizanjem paušala, ti ljudi će se sada prebaciti ili na jedan osnovni ugovor o radu i niz ugovora o delu ili krenuti da vode knjige u firmama i plaćaju porez na profit. Obrni, okreni, ko je radio više paralelnih projekata i legalno plaćao poreze kroz preduzetničku radnju sada to više ne može i ne gine mu veći porez za koju god opciju se odluči;

Efekti su prilično jasni koja god kategorija preduzetnika je u pitanju. Broj aktivnih preduzetničkih radnji/agencija će se značajno smanjiti, svi će plaćati viši porez šta god da odluče, mnogi će odlučiti da zatvore radnje, prestanu da rade, a veliki broj preduzetnika će se odlučiti da odustane od brojnih projekata koji pri značajno višim porezima nisu primamljivi.

Veliko je pitanje da li će ovo povećati poreske prihode i doprine koje uplaćuju preduzetnici i firme koje sa njima rade? Moje mišljenje da će se poreski prihodi od preduzetnika smanjiti i pored povećanja paušalnih rešenja. Par desetina hiljada ljudi postati neaktivno, nezaposleno ili će preći u sivu zonu što je jedan značajan gubitak javnih prihoda. Drugi značajan gubitak prihoda je odustajanje mnogih od dodatnih projekata, poslova ili pranja para, koji su, i pored toga što su bili malo oporezovani, doprinosili GDP, potrošnji i investicijama posredno. A sada PDV i drugih prihoda od toga nema.

U trenutku kada je cilj politike Vlade, barem proklamovano, povećanje zaposlenosti, ova mera je nebuloza. Prvo će se za novozaposlene oprostiti 65% do 75% poreza i doprinosa, i ako tu bude premeštanja ili supstitucije ovo bi moglo da ima i negativan i pozitivan efekat po prihode a nešto pozitivan po zaposlenost. A povećanje paušala imaće, mislim, znatno negativne efekte po zaposlenost i blago negativne po prihode. Pored 10.000 više zatvorenih preduzetničkih radnji nego otvorenih u 2013 godini, značajnog skoka poreza na imovinu koji mnoge firme opterećuje, svakako nam nije potrebno da se zbog novih poreza zatvori još 20 ili 50 hiljada do kraja godine!
Categories: Srbija

Đavolja posla

Wed, 04/06/2014 - 02:21


Sjajan način da se ilustruju ključne teme za raspravu o zakonu o radu. Nadam se da će promena zakona biti barem jedan pozitivan korak po kojem će mo moći da pratimo prvu godinu ove Vlade. Siguran sam da će predlog imati ozbiljnih mana, ali sam uveren da bi promena nekoliko ključnih problema (otpremnine, sporovi, fleksibilno radno vreme i uslovi) bilo značajno i smanjilo troškove zapošljavanja.
Categories: Srbija

Kako se štedi presipanjem iz šupljeg u prazno?

Fri, 30/05/2014 - 07:06
Skupština ovih dana raspravlja o zakonu kojim će se smanjiti stopa zdravstvenog doprinosa za 2 procentna poena i povećati stopa doprinosa za PIO za ista 2 procentna poena. Slična stvar je urađena prošle godine, kada je porez na zaradu smanjen za 2 pp, a PIO doprinos povećan za 2 pp.

Deluje kao presipanje iz šupljeg u prazno, zar ne?

Da, zaista tako deluje, ali nije, ovim merama se u stvari smanjuju javna potrošnja i budžetski deficit. Kako je to uopšte moguće? Kako možeš da štediš prebacivanjem para iz levi u desni džep? Objašnjenje je jednostavno i očigledno, ukoliko shvatite veliku asimetriju između PIO fonda sa jedne i RFZO i lokalnog nivoa, sa druge strane:

1. lokalne samouprave i RFZO ne mogu da potroše pare koje nemaju
2. PIO fond će potrošiti 500 mlrd koliki god da su im prihodi od doprinosa jer im razliku uplaćuje budžet

Evo numeričkog primera. Pretpostavimo da je ukupna osnovica za porez na rad i doprinose 1000 mlrd dinara. Stope su inicijalno iznosile 12% (porez na dohodak), 22% (PIO doprinos) i 12% (zdravstveni doprinos), a troškovi penzija 500 mlrd dinara. Budući da 80% od poreza na zaradu ide lokalnim samoupravama, raspodela prihoda je bila ovakva (ignorišem sve ostale aspekte javnih finansija, pošto se tamo ništa ne menja):

Lokal: 80% od 120 mlrd - 96 mlrd
Budžet: 20% od 120 mlrd - 24 mlrd
RFZO: 120 mlrd
PIO fond: 220 mlrd
Transfer PIO fondu: 280 mlrd (500-220)
Javna potrošnja: 740 mlrd (96+34+120+220+280)
Budžetski deficit: 256 mlrd (280-24)

Zatim je porez na zarade smanjen na 10%, RFZO doprinos na 10%, a PIO doprinos povećan na 26%. Kakva je sada situacija?

Lokal: 80% od 100 mlrd - 80 mlrd
Budžet: 20% od 100 mlrd - 20 mlrd
RFZO: 100 mlrd
PIO fond: 260 mlrd
Transfer PIO fondu: 240 mlrd (500-260)
Javna potrošnja: 700 mlrd (80+20+100+260+240)
Budžetski deficit: 220 mlrd (240-20)

Kako se deficit smanjio za 36 mlrd? Tako što su lokal i RFZO primorani da štede tako što su im smanjeni prihodi.

U izvesnom smislu, radi se o "starve the beast" strategiji. Evo šta je rekao Ronald Regan:

Well, if you've got a kid that's extravagant, you can lecture him all you want to about his extravagance. Or you can cut his allowance and achieve the same end much quicker

Dakle, u situaciji u kojoj republička vlast ne može direktno da kontroliše trošenje para na drugim nivoima vlasti, umesto pravih reformi rashodne strane, primenjuje se sledeća strategija - ukoliko nemaju para, moraće sami da nađu prostora za uštedu.

Takođe, treba imati na umu da je vlada već najavila da će im taj prostor za uštedu stvoriti smanjenjem plata. Bez smanjenja RFZO doprinosa, vlada prosto ne bi imala načina da uštedu po osnovu nižih plata "prelije" u smanjenje budžetskog deficita (na lokalu je to lakše, jer vlada može da smanji transfer opštinama).

Da li će sve to baš tako biti, ostaje da vidimo. Već se nekoliko puta desilo da državne institucije na smanjenje prihoda ne reaguju smanjenjem rashoda, već neredovnim plaćanjem dobavljačima. 
Categories: Srbija

Treba li država da nadoknadi štetu od poplava?

Wed, 28/05/2014 - 03:32
Neko od nas je na Twitteru napisao da ne treba, neko drugi uticajni tviteraši su odgovorili da treba; ali ni jedan ni drugi odgovor nisu očigledni.

Kad bi ovde, kao na primer u Americi, postojao jasan princip da je osiguranje imovine lična stvar i da država nije nadležna za nadoknadu štete, odgovor bi bilo lak. Kad bi ovo bila potpuno socijalistička država odgovor bi bio suprotan i takođe lak.

Ali u Srbiji danas vlada jedan dosta nejasni društveni ugovor. Vlasnici kuća su plaćali poreze i mogli su osnovano pretpostaviti da je država nadležna za gradnju nasipa i stručne procene o rizicima i šteti. Većina ljudi nema imovinsko osiguranje ne zato što su uradili procenu rizika i troškova i odlučili da uštede neuplatom osiguranja, već zato što im nikada nije ni palo na pamet da je osiguranje nešto za šta su lično odgovorni. Recite ako mislite drugčaije, ali meni se čini da je to bilo tako.

U nekim pravnim sistemima i obećanje može da bude dovoljan razlog za isplatu; pogotovo ako je to obećanje promenilo naše ponašanje i navelo nas da nešto uradimo ili ne uradimo. Ako biste mogli da pokažete da je neko iz Obrenovca osnovano računao na državu za zaštitu od poplava, ili razumno očekivao da u slučaju nesreće država nadoknadi štetu i na osnovu toga doneo odluku o gradnji kuće na tom mestu, država bi mogla biti i pravno odgovorna za isplatu štete. Ovde nije bilo obećanja ali očekivanja -- ukoliko su razumna, ukoliko za njih imate solidan razlog, ukoliko se veliki broj ljudi, a ne samo poneki ekscentrik, ponaša na taj način -- igraju sličnu ulogu.  A očekivanja od države, za zaštitu od štete i možda čak nadoknadu, je bar donekle bilo.

Problem je što će sada, ako država nadoknadi štetu, to ovakva implicitna očekivanja još i ojačati, stvoriti moralni hazard i dodatne probleme u budućnosti. Ako Srbija hoće da se pomeri sa mesta ona takvim očekivanjima i uopšte takvom mekom i rastegljivom društvenom ugovoru mora stati na kraj. Ljudi moraju prestati da računaju na državu, baš kao što su prestali u onih nekoliko dana usred i nakon poplava i to je funkcionisalo bolje nego u danima pre poplave kad su bili oslonjeni na nju. Međutim, tako kako je danas, nije baš očigledno da su pojedinci proteklih godina i decenija bili odgovorni za sopstveno osiguranje. Možda su mislili da imaju nekakav dogovor o zaštiti, a potencijalno i o delimičnom osiguranju od poplava. Da ste mesec dana pre poplave pitali ljude šta misle o rizicima, verovatno bi vam rekli da je njihovo da plaćaju porez, a da neko iz vlade već brine o tome. Imamo opštinu, grad, državu -- njihov je posao da grade nasipe.

Recimo, ovde se legitimno traži restitucija i obeštećenje za nacionaliziju jer je jedna dobro organizovana banda po dolasku na vlast nekima otela imovinu. Od revolucije takođe niko nije bio osiguran, a naročito država nije dala nikakvo osiguranje za to. Ako neko danas od države traži obeštećenje za komunističku nacionalizaciju, teško je videti zašto su potraživanja oštećenih u poplavi išta manje opravdana.

Ako ne znate, ja sam i protiv obeštećenja za komunističku nacionalizaciju, pa i na pitanje iz naslova nemam konačan odgovor. Znam samo da odgovor nije tako jednostavan kao što bismo mi tržišni liberali u prvi mah mogli pomisliti; i još bolje znam da se moramo udaljavati od ovog društvenog ugovora u kojem država ima meku, nedefinisanu i arbitrarnu odgovornost za sve što se dešava. 
Categories: Srbija

Izbori u Ukrajini i EU

Mon, 26/05/2014 - 14:08
Juče su završeni i jedni i drugi, sa zanimljivim rezultatima. Kao što se i očekivalo, Porošenko je pobedio u prvom krugu, i time naneo težak udarac Putinovoj politici u Ukrajini. Ceo plan da se ta zemlja destabilizuje pretvaranjem njene istočne polovine u neku vrstu Republike Srpske koja će da ima pravo veta na bilo kakvu važnu spoljnopolitičku odluku u zemlji je potpuno propao. Porošenko je pobedio u celoj Ukrajini, i odziv je bio visok i u istočnim provincijama, osim Luhanska i Donjecka gde su teroristi blokirali glasanje u velikom broju izbornih jedinica.

Umesto podele Ukrajine 50:50 dobili smo praktično celu zemlju koja glasa protiv Putina, kandidata Jannukovičeve stranke koji je osvojio 5% glasova, i raštrkane bande naoružanih "oslobodilaca" koji kontrolišu između 20% i 30% teritorije u samo dve provincije (od ukupno osam) u istočnoj Ukrajini, i koji se i tamo nalaze pod opsadom ukrajinske vojske, dok ih je i njihov sopstveni šef iz Kremlja pustio niz vodu, priznajući rezultate ukrajinskih izbora i odbijajući da prizna njihov "referendum" o priključenjuu Rusiji. Prva mera koju je novi predsedenik Porošenko najavio već danas bilo je intenziviranje vojne kampanje protiv terorista, sa kojima neće biti nikakvog razgovora, što vam svedoči da on nastupa sa pozicija moći, pošto je osvojio ubedljivu većinu u celoj zemlji. Ruska okupacija Krima i izazivanje problema u istočnoj Ukrajini imali su efekat suprotan intendiranom: da ujedine Ukrajince, okrenu i ogroman broj Janukovičevih glasača protiv Putina i praktično unište jedinu ozbiljnu pro-rusku stranku u zemlji. Kao što sam ja i prognozirao pre nekoliko nedelja.

Evropski izbori su komplikovanija stvar. Glavna posledica je ta da su anti-sistemske stranke trijumfovale i imaće značajno veće prisustvo u Evropskom Parlamentu nego pre. Međutim, to društvo je vrlo šareno: najbolja vest je da nemačka AfD dobila preko 6% glasova, i da je UKIP pobedio u Britaniji. Ostala ekipa je vrlo sumnjiva, i pitanje je šta njihovo prisustvo može da doprinese osim da kompromituje stvar: tu mislim na Lepenovu iz Francuske, grčku Zlatnu Zoru, Jobika u Mađarskoj ili Hajderovu stranku u Austriji.

Dosta se s razlogom priča o UKIP-u, jer ukoliko oni uspeju da se nametnu kao treća stranka, što u ovom trenutku izgleda realno, Britanija bi mogla da izađe iz EU u narednih nekoliko godina, što bi imalo vrlo pozitivne posledice. Ipak, moja omiljena evroskeptička partija je nemačka Alternative fur Deutchland, koja je elitistička stranka obrazovanih slojeva (to je uvek sumnjivo, ali ovde izgleda da funkcioniše:) ), koju predvode libertarijanski orijentisani profesori ekonomije i razočarani radikalniji članovi CDU i CSU. Oni nisu za potpuni izlazak iz EU, ali jesu za izlazak iz euro-zone što je za nemačke uslove možda i radikalnija i hrabrija pozicija od zalaganja za izlazak iz EU u Britaniji. Ako se oni etabliraju kao važna stranka u Nemačkoj, to za Evropu može da bude jednako važno kao i proboj UKIPa u Britaniji.
Categories: Srbija

Zabluda potopljenog prozora

Sun, 25/05/2014 - 05:34
Ovo je link za tekst u novosadskom Dnevniku u kojem su segmenti intervjua koji sam dao vezano za moguće efekte poplava na ekonomiju Srbije i staru zabludu da su katastrofe dobre za ekonomiju jer podstiču investicionu potrošnju i rast. 
Categories: Srbija

U lice cenzuri

Sun, 25/05/2014 - 04:57
U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.
Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.
U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava goloj sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.
Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.
Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.
Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.
Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.
Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.
Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

Lista potpisnika
Categories: Srbija

Piketty

Sat, 24/05/2014 - 04:49
Nikako da ovde pomenemo Thomasa Pikettyja i njegovu knjigu Kapital u 21. veku koja je posle prevođenja na engleski u poslednjih par meseci privukla mnogo pažnje i bila u centru debate o ključnim ekonomskim i ideološkim pitanjima. Ja knjigu nisam čitao i čak mi za sada i nije na listi prioriteta iz ratloga koji se svi mogu podvesti pod oportuniteti troškak. Ali sam čitao njegove radove o istim stvarima i mada knjiga ima obuhvatnije podatke i dalekosežnije zaključke, znam o čemu se tu radi. Takođe, u poslednjih par meseci pročitao sam veliki broj prikaza. Ne sećam se da je neka knjiga izazvala toliki broj kvalitetnih - pozitivnih i negativnih - prikaza, a znam da je još nekoliko na putu. Usudiću se zato da dam par komentara na osnovu onoga što znam.

Prvo, dopada mi se pristup. U doba Freakonomics akademije, Piketty je odabrao relevantnu temu, o njoj ima velike ideje i njih je iskazao velikom knjigom -- u stilu Marksa, Mizesa ili Kejnsa. Jeste i prethodno objavio radove, ali lepo je videti da se knjige sa ambicijom revolucionarnih još uvek pišu. Piketty je bez sumnje i vredno radio, prikupio veliki broj podataka iz istorijskih arhiva i to je hvale vredno samo po sebi.

Glavni zaključak Pikettyja je da stopa prinosa na kapital istorijski viša od rasta dohodka (r>g). Zbog toga, bogatstvo vlasnika kapitala uvećeva se po višoj stopi (6%) od rasta dohotka ljudi koji rade za platu (3%), što znači da se razlike u bogatstvu mogu samo povećavati. I u prošlosti je to bio slučaj, ali su katastrofe i ratovi u prvom delu 20. veka uništili dosta kapitala pa je trend bio prekinut i izokrenut. Ali danas je toga sve manje i zato su se u poslednjih nekoliko decenija razlike u bogatsvu povećavale. I to će nastaviti da se dešava -- što je po Pikettyju fundamentalna greška kapitalizma.

Vidite kako ovo miriše na klasične radova Malthusa i posebno Marxa. U pitanju su neminovne istorijske zakonitosti. Evo šta su neki konkretniji problemi sa Pikettijem -- svi već primećeni od strane drugih koji su napisale prikaze.

David Brooks iz NY Timesa je cinično ali mislim ispravno primetio šta je glavni problem sa aktualizacijom problema imovinskih nejednakosti. Najnezadovoljniji nejednakostima u kapitalizmu danas nisu siromašni, već intelektualci više srednje klase. Kapitalizam je samo u poslednjih par decenija podigao iz siromaštva i spasao gladi na stotine miliona ljudi širom sveta, u Kini i Indiji najočiglednije. Ali mnogi boljestojeći slojevi u bogatim zemljama prošuštaju to da vide ili ih to manje interesuje. Čini se da je ljudima kao Piketty važnije da spreče milionske bonuse CEO-ova, čak i ako je cena tog pristupa usporavanje globalnog rasta i podizanje dohotka za stotine miliona stvarno siromašnih. Ovo je deo opšteg trenda. Isti David Brooks je pre par godina imao dobar članak o ljudima kojima je popunjena Obamina administracija. To su srednje bogati ljudi, često milioneri -- ljubomorni na milijardere. Ironično, relativno bogati su ti koji su danas nezadovoljni, jer im smetaju oni još bogatiji.  Setite se i da okupatori Wall Streeta od pre par godina nisu bili siromašni i obespravljeni, već ljudi sa Mac kompjuterima i-padovima, kojima su smetali još bogatiji bankari.

Tyler Cowen je primetio jedan sasvim konkretan propust. Piketty uzima da je stopa prinosa na kapital viša od rasta dohotka, ali zaboravlja da ta stopa prinosa podrazumeva neki rizik. Ako danas hoćete sigurno da investirate u prvoklasne državne obveznice, dobićete stopu prinosa nižu od stope inflacije -- drugim rečima, dobićete negativan prinos. Takva je stopa prinosa na kapital uglavnom očišćena od rizika. A na berzi i u svim drugim ulaganjima kapitala rizik je veći. Neko je na berzi rizičnijim ulaganjima zaradio više, ali je neko zato i izgubio sve.

A čak i taj prosečan prinos na kapital od 6% je istorijski; govoriti o zakonitosti na osnovu toga je samo ekstrapolacija. A ekstrapolacije su opasne. Ja recimo uopšte nisam siguran da će i u budućnosti ulaganje u akcije isplatiti više od ulaganja u obveznice ili da će stopa rasta kapitala biti veća od stope ekonomskog rasta.

Dalje, neko je primetio da bi na osnovu iste zakonitosti koju dokumentije Piketty morao da se zalaže za privatizaciju penzionih fondova.  Ako je posedovanje kapitala put ka bogatstvu, zašto ne omogućiti radnicima da ulažu u formaciju sopstvenog kapitala putem penzione štednje? Umesto toga, država im danas putem doprinosa oduzima dohodak koji bi tako mogli uložiti i onemogućava ih da profitiraju od onih 6% . Problem je što se Piketty u isto vreme izjasnio protiv privatnih penzionih fondova. Neko bi mogao posumnjati da je u pitanju ideologija.

I konačno, iz Financial Timesa, inače levo naherenog, sada tvrde da su Pikettyjevi podaci puni grešaka koje drastično revidiraju zaključke. Koliko vidim, FT implicira da su bar neke od ovih grešaka namerne jer vode u zaključke koje je Piketty želeo da dobije, posebno da su imovinske razlike sve veće i veće. Piketty je nešto odgovorio, ali rasprava o tome u suštini tek počinje i videćemo šte će izaći iz toga narednih dana.

Da ponovim, prikazi ove knjige su nenadmašni -- od Branka Milanovića (pozitivan) i Jamiea Galbraighta (negativan) na levici, preko Roberta Solowa,  Larryja Summersa (mešoviti), do Tylera Cowena (uglavnom negativan i možda najbolji prikaz), a ima i mnogih drugih. Da ih sada ne tražim ponovo, koga interesuju može ih lako naći online. 
Categories: Srbija

Volite li slike Salvadora Dalog?

Sat, 24/05/2014 - 01:06
I šta mislite o Lakom Lučianu?

Kao što se Dali menja u Dalija, Daliju i tako dalje; kao što se Laki menja u Lakija, Lakiju i slično; tako se i prezime Mali menja u Malija, Maliju i dalje po tom obrascu.

Kad bi "mali" bio pridev uz Sinišu - čitaj kad bi Siniša bio mali - onda bi se to menjalo u "malog".  Kad bi to bio i nadimak tipa Dušan Silni i Petar Veliki, opet bi se menjalo kao pridev - Dušana Silnog. Ali ovo nije ništa od toga već samo prezime koje slučajno glasi baš kao taj pridev. Ali to ne znači da ga treba menjati kao pridev.

Zato vas molim da prestanete sa pisanjem o ostavci Siniše Malog. Pišite o ostavci Siniše Malija. 
Categories: Srbija

Punk Euronomics

Fri, 23/05/2014 - 03:21

Odličan video na Punk Economics kanalu na YouTube koji ilustruje ukratko izuzetno zanimljiva pitanja. Ne znam da li su postavljena najbolja pitanja i da li je odgovor dobar ali sam skeptičan da je budućnost EU upravo ovakva kakvom je predstavlja video. Inače, ilustrovani videji, kratka forma, zanimljive ilustracije ili scene su najbolji način da se ljudi zainteresuju za važna ekonomska pitanja. Tu se u Srbiji škripi, pa evo neka nekome ovaj video posluži kao inspiracija. 
Categories: Srbija

Šta se desilo nakon poplava 1926. godine?

Tue, 20/05/2014 - 06:01
Piše Politika, od 16. jula 1926. godine (2. strana):

Na jučerašnjoj sednici Ministarski Savet je raspravljao o načinu na koji bi se najlakše prikupila potrebna suma da obezbedi izdatke učinjene za pomoć poplavljenima. Vlada je na prvom mestu našla da treba pristupiti što većoj štednji. U tu svrhu, u prvom redu pristupiće se reduciranju dodataka državnim službenicima. Redukcija će obuhvatiti i ministre i narodne poslanike i sve državne službenike. Za koliki će se procenat smanjiti dosadašnji činovnički dodatci na jučerašnjoj sednici vlade nije rešeno. Ostavljeno je ministru finansija dr. Ninku Periću da izradi predlog i da ga podnese Ministarskom Savetu danas.

Malo dalje piše:

Na jučerašnjoj sednici vlade bilo je još reči i o potrebi da se preduzmu naročite mere da se smanji privredna kriza. Stalo se na gledište da ministru trgovine treba staviti u dužnost da nađe niz mera kojima će se smanjiti privredna kriza, koja će se naročito pojačati zbog poplava. O ovom pitanju dr. Krajač će spremiti za nekoliko dana predlog ministarskom savetu.

Među merama koje su se već juče pominjale nalazi se i mera da se interes svede na racionalniju meru i da se onemogući da kapitali stoje neiskorišćeni. Zna se da će mnoge mere biti jako nepopularne ali će se ipak morati doneti, jer se neće moći da nađe drugi izlaz iz situacije. A to zahtevaju i interesi zemlje.

Par dana kasnije (21. jula), stiže i komentar Politike:

Neuviđavna i nesposobna da poplave suzbije, vlada se pokazala prava šeprtlja kada je nastala potreba da se pomažu žrtve katastrofe. Potrebno je, na primer, obnoviti proizvođačku sposobnost poplavom satrvenih; vlada im, međutim, pruža prosjačku pomoć. Pa još, što je najžalosnije, tu tričavu pomoć hoće da oduzme od plata činovničkih, ponavljajući, na taj način, žalosnu uspomenu od 1876. god. kad se od činovničkih plata činili odbitci za vođenje rata, kad se videlo da taj pokušaj ne donosi nikakve koristi, već samo štete...

Interesna je ova sitnoburžoaska šeprtljancija, koja preti gladovanjem jednoga dela i strašnom korupcijom drugoga dela stanovništva. Jer su plate, u većini slučajeva, i sad nedovoljne; kad se one reduciraju (i ako agrarije usled poplava poskupe) one će biti još nedovoljnije.

I bez obzira na poplave koje su se desile, broj ministarstava, broj odeljenja i broj činovnika je trebalo vrlo osetno reducirati, pa onome činovništvu koje je zadržavno - plate povisiti. Reducirati činovničke plate za račun poplavljenij - prava je sitnoburžoaska šeprtljancija, koja u glad svlači gotovor svo činovništvo, a poplavljenima nikakve koristi ne doprinosi. Poplavom ruinisana gazdinstva treba treba oporaviti i za dalju proizvodnju osposobiti opštim sredstva, što bi ih stavila na raspoloženje državna zajednica, a ne sredstvima što bi ih pružio samo jedan red, koji i sam nije dobro nagrađen.

Evo šta su rekle Demokrate (tada opozicija), Politika, 22. juli, 2. strana:

Vlada je objavila da priprema smanjenje činovničkih dodataka, da bi na taj način pomogla poplavljenim krajevima. Ulažemo protest protiv te namere, iz razloga što smatramo da je nepravično da taj teret padne samo na državne službenike, koji su već po sadašnjim prihodima nedovoljno nagrađeni za svoj rad. G. Predsednik Vlade uzviknuo je pred novinarima "Kad hleb bude 15 dinara, mi ćemo povisiti činovničke plate, a sad je hleb 5 dinara." Sad hleb jeste 5 dinara, ali je pre rata bio 0.20 para dinarskih; prema tome je hleb danas 25 puta skuplji, a činovničke prinadležnosti danas su samo 6-8 puta veće no pre rata.

Za teško stanje naših finansijra nisu krivi činovnici nego Vlada koja je, rasipajući državni novas, doterala budžeta rashoda na visinu od 13 milijardi. Vlada je ta koja je u državnu službu uvukla 270.000 službenika, od kojih je jedna polovina nepotrebnih, koja je stvorila čitav niz visokih, skupo plaćenih i beskorisnih zvanja, koja je davala ogromne dijurne svojim protekcionašima u inostranstvu. Ušteda se može postići samo jednom razumnom reformom celokupne administracije, smanjenje ministarskih resora i odeljenja, ukidanjem suvišnih nadleštava i tačnim utvrđivanjem broja zvanja i činovničkih mesta.

Oduzimanje činovničkih prinadležnosti stvoriće još veći nered i sabotažu u našoj haotičnoj administraciji, povećaće korupciju i oduzeti volju za rad ispravnim službenicima, tako da će šteta biti i za zemlju i za javnu upravu daleko veća no ušteda koja bi se postigla.

Vlada je ipak smanjila činovničke dodatke (23. juli)
 Priveli smo do kraja pitanje činovničkih dodataka na skupoću. Ostalo nam je da još sutra izradimo stilizaciju rešenja. Shvatili smo da između odgovornog upravljanja državom i demagoškog postupanja postoji velika razlika. U poslu smo i teško nam je da ulazimo u polemiku sa svima predlozima pa čak i sa onim predlozima koji su činjeni dobronamerno, a koji kad se uzmu u pretres vidi se da vode u apsurd. Tako na primer imamo predlog da se dodatci ne reduciraju, ali da im se da šestomesečna plata. A otkuda pare? Ko zna koliko bi to iznelo. Međutim, reč je o tome, da mi danas nemamo onoliko koliko nam treba. U tu svrhu da bi se dobile uštede na redu je rad na redukciji materijalnih izdataka. Ono što ste već čuli od ministra finansija da je uputio apel svima ministrima da izbrišu sve izdatke koji nisu apsolutno potrebni i bez kojih se može, pa da se sve to odloži za idući budžet.  Plus ça change...
Categories: Srbija

Poplave 1926. godine

Mon, 19/05/2014 - 15:35
Mоžda je ova aktuelna poplava "hiljadugodišnja", ali velika poplava se desila i jula 1926. godine. Izlili su se Dunav, Sava, Tisa, Vardar, Morava, praktično cela Kraljevina SHS je bila poplavljena, bili su poplavljeni i Ljubljana i Zagreb i Beograd. Koga zanimaju detaljni izveštaji, može da pročita Politiku, od 2. jula pa na dalje, na sajtu Narodne biblioteke Srbije. Meni je ovo zapalo za oko (priča ministar saobraćaja, Vasa Jovanović):

Prema izveštajima koji nam stižu poslednjih dana, a naročito prema vestima koje su danas javljene, stanje u ugroženim krajevima u Bačkoj i Baranji tako je teško da se najhitnije mora pribeći merama spasavanja tamošnjeg življa. Situacija je, prema dobivenim obaveštenjima, takva da je katastrofa na pragu. Kao što vam je poznato, prvi je bio Kralj koji je obišao poplavljene krajeve. Zatim jeivlada bila odredila svoje članove. Bili smo g. Marko Trifković i ja na terenu. Obišli smo poplavljene predele i mesta u kojima se organizuje odbrana od vode. Primerno je držanje naših seljaka. Došli smo u dodir sa onima koji brane zemlju i bili smo dirnuti njihovom srčanošću i gotovošću da se žrtvuju da se samo pobedi voda i spase plodna njiva. Nailazili smo na dirljive scene. Videli smo seljake koji su žrtvovali svoje njive, svoje vinograde, svoje kuće, da spasu ostale. Bilo je slučajeva gde se sami sopstvenici prvi zabadali ašove u svoje divne vinograde, jer je to nužnost odbrane zahtevala. Nisu žalili ni njive pune žita u kritičnim situacijama, onda kada se osećala potreba da se ma otkud zemlja donese i ojača nasip pored pomamne vode. Jer su svesni da čine žrtvu u interesu celine i da je to dužnost njihova prema bližnjima, prema otadžbini svojoj.
Categories: Srbija

Ne uvodi se kapitalizam državnim dekretima

Mon, 19/05/2014 - 02:19
Strašan intervju Stiva Pejovića podgoričkoj Pobjedi:

"Ono što mene posebno zbunjuje je kada čitam u novinama i ovdje u Crnoj Gori, ali još više u Srbiji, da eto, kapitalizam nije uspio i treba da tražimo nešto drugo i nešto novo. To je, oprostite na izrazu, čist idiotizam. Kako je moguće da nešto nije uspjelo, a da to nešto nisi ni pokušao da napraviš. Nikada ni Crna Gora, ni Srbija nisu imali liberalnu kapitalističku ekonomiju, a onda se nađe neko da kaže kako to ovdje „ne radi”…"

Bolje pročitajte sve. 
Categories: Srbija

Politika kažnjavanja u vanrednim okolnostima

Sun, 18/05/2014 - 08:39
Ovaj post se nekako nadovezuje na prethodni. Hteo bih da zapodenem raspravu, jer nemam konačni odgovor na ovo pitanje: Da li je potrebno u vanrednom stanju (kao što su ovakve poplave, na primer) uvesti drugačije kaznene mere nego što je to uobičajeno? Znam da je to uobičajeno prilikom ratnog stanja i da su tada kazne drakonski strožije, ali ne znam za ovakve prilike. Ilustrovao bih svoju dilemu primerima, koji su se verovatno desili u zadnjih par dana negde u Srbiji.
1) Voda nadolazi i potrebno je podići nasipe da ne bi poplavila selo. Jedan komšija odlazi na obalu i ređa džakove sa peskom a kuću ostavlja praznu. Drugi koristi tu priliku, obija kuću i krade dragocenosti.
2) Selo je odečeno od sveta zbog poplava. Putevi su razrušeni, nema telefonskog signala. Jedina prodavnica u selu je zatvorena jer vlasnik nije iz sela i nije uspeo da dođe da je otvori. Ljudima nedostaje vode za piće jer su bunari kontaminirani vodom iz poplave. Neko obija prodavnicu i uzima potrebne namirnice.
Nekako prirodno mi deluje da počinilac iz prvog slučaja bude strožije kažnjen nego u uobičajenim okolnostima. Sa druge strane, u drugom slučaju mi deluje baš obrnuto. Problematično je i to kako imati kriterijume po tome kako prekršioce kazniti - znam da je na sudijama u našem sistemu ostavljeno diskreciono pravo da tumače olakšavajuće i otežavajuće okolnosti prilikom izvršenja krivičnog dela, i da su ona nabrojana u samom zakonu. Međutim, problematično je da li je zakon uspeo da predvidi život tj koje sve mogućnosti se mogu desiti. Da li je bolje rešenje u ovom slučaju anglosaksonsko pravo jer je fleksibilnije? 
Šta vi mislite? 
Categories: Srbija

Ekonomske zakonitosti

Fri, 16/05/2014 - 03:22
Elementarne nepogode koje pokušavaju da podave ovaj deo sveta su nas podsetile na par stvari: da je Srbija zemlja bez institucija i da će političari sve iskoristiti da dobiju malo popularnosti, kao i to da ekonomske zakonitosti uvek deluju. Vidim da na TW pršti od osuda toga što je u pojedinim gradovima poskupela neka roba u prodavnicama (spominju se flaširana voda i gumene čizme, što mi deluje potpuno logično). Ukoliko se vratimo na AS AD grafikon koji pokazuje videćemo da to nije ništa neočekivano. Šta se desilo? Poplave su delovale kako na tražnju, tako i na ponudu. Tražnja za flaširanom vodom i gumenim čizmama se povećala, a ponuda se smanjila ili ostala konstantna (ko ne veruje, neka proveri da li lokalna prodavnica u Osečini može da naruči da joj donesu novu količinu vode kada rasproda zalihe). Samim tim, nova ravnoteža (u smislu ovog teorijskog modela) mora da se nađe na mestu veće cene datih proizvoda i veće količine koja je prodata. Jednostavno, više cene nam daju informaciju da je flaširana voda za piće sada više tražena od strane potrošača nego ranije. Stoga predlažem svima koji iznose mišljenje da je to nemoralno ili pljačka da kupe cisternu vode i odvezu je u poplavljena područja i tamo prodaju - više vode ponuđene za prodaju će oboriti cenu pa će ne samo oni zaraditi nego će i potrošači platiti nižu cenu. Problem je u tome što je to izuzetno teško zbog otežanih pa i skroz prekinutih komunikacija. Zato lokalni trgovci koji imaju već robu na terenu mogu da iskoriste situaciju i malo više zarade prodajući ljudima ono što im je potrebno. Kada se situacija bude stabilizovala cene će padati dok se na kraju ne vrate u normalu. Ovaj je klasičan primer kratkotrajnog šoka tražnje.
Categories: Srbija

O sudstvu, vlasničkim pravima, subvencijama

Wed, 14/05/2014 - 09:08
A izgleda i o novinarstvu:

Jovica Aleksić, osnivač, vlasnik i statutarni zastupnik firme doo „Brojler“, Donje Sinkovce, Leskovac, kome država Srbija duguje oko 217 miliona dinara i njegov punomoćnik advokat Miodrag Živković uzalud su doputovali u Beograd na Konferenciju za javnost, koja je uredno zakazana još protekle nedelje, jer novinara u Medija centru - nije bilo.
...
"Nažalost, firma ne radi od 1997. godine jer mi država Srbija duguje 217 miliona dinara, kako su izračunali ekonomski eksperti primenom komforne metode u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava suda u Strazburu od 26. novemra 2013. godine. Rok za uplatu novca je bio 26. februar 2014. godine.
Mesečna izgubljena dobit doo „Brojler“ iznosi oko 3 miliona dinara.Pitam se: Ako država daje novac stranim investitorima (protiv čega nemam ama baš ništa) zašto mi ne isplati moje potraživanje da pokrenem proizvodnju i uposlim najmanje 70 radnika?"
Link za vest nemam, sve ovo je iz jednog email saopštenja. Zahvaljujem se izvoru. 
Categories: Srbija